ПОВЕЉЕ ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА СА ЗЛАТНИМ СИМБОЛОМ МИЛОРАДУ ДОДИКУ И РОДОЉУБУ ТРКУЉИ

Српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику додијељена је вечерас повеља почасног грађанина општине Мркоњић Град са златним симболом општине за изузетна дјела и допринос развоју општине, а Родољубу Тркуљи за изузетна дјела.

Повеље, захвалнице и похвале заслужним појединцима и колективима додијељене су вечерас на свечаној академији поводом 4. фебруара, Дана општине Мркоњић Град.

Повељу у Додиково име преузео је његов савјетник Радован Ковачевић, који је свим грађанима и руководству ове општине пренио поздраве српског члана Предсједништва који је био спријечен да дође вечерас и преузме признање.

Ковачевић је поручио да је Мркоњић Град једна од најстабилнијих и најусјешнијих општина у Републици Српској.

"Често чујемо за некога ко је успјешан да је почео од нуле, а Мркоњић Град 4. фебруара 1996. године није почео од нуле, почео је из дебелог минуса у сваком смислу, што у људском, финансијском, инфраструктурном. Међутим, Мркоњић Град је данас један од најбољих примјера у Републици Српској", рекао је Ковачевић новинарима.

Он је истакао да је било потребно много рада, те да је битно да су институције Српске увијек биле на располагању Мркоњић Граду и његовим становницима.

"За то су и те како заслужни и данашњи предсједавјући Савјета министара Зоран Тегелтија, који је некада био начелник ове општине, али и други начелници који су раније водили и данас воде општину", нагласио је Ковачевић и додао да ће ова општина и у будућности имати значајну подршку институција Српске.

Добитник повеље Родољуб Тркуља истакао је да је награда за њега велико изненађење и да је изузетно захвалан.

Повељу општине Мркоњић Град са златним симболом општине добило је и Зависно предузеће "Хидроелекране на Врбасу" за зузетна остварења, док је Повеља заслужног грађанина са златним симболом општине Мркоњић Град постхумно додијељена Слободану Удовичићу за изузетан допринос у развоју општине.

Захвалница је додијељена постхумно и професору Славку Савићу за значајна остварења у области привреде /пчеларства/.

Похвалом су награђени волонтери општинске организације Црвеног крста за значајна остварења у области хуманитарног рада.

Директор "Хидроелекрана на Врбасу" Горан Милановић рекао је да су крајем прошле године хидроелектране прославиле 40 година рада и да је ово признање дошло у правом тенутку као доказ да су у протеклим годинама изузетно добро радили.

"Поред редовног рада који подразумијева рад на производњи електричне енергије и развијању нових постројења, ми смо се трудили да се понашамо и као друштвено одговорно предузеће", истакао је Милановић.

Свечана академија, коју је пратио богат културно-умјетнички програм, је само један у низу догађаја посвећених обиљежавању Дана општине, који се установљен у знак сјећања на 4. фебруар 1996. године, дан када су се њени становници вратили на своја огњишта послије петомјесечног избјеглиштва.

Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић подсјетио је да је ова општина претрпјела велика страдања у току протеклог рата.

"Наш народ је показао храброст и успјели смо у ових 26 година да обновимо наш град, цркве, објекте, куће, фабрике и да се вратимо и останемо и опстанемо на својим огњиштима", навео је Вођевић.

Обиљежавање Дана општине почело је синоћ годишњим концертом културно-умјетничког друштва "Петар Први Карађорђевић Мркоњић".

У капели Светог апостола Марка сутра ће бити служен парастос за све страдале у протеклом рату, након чега ће бројне делегације положити вијенце код спомен-обиљежја масовне гробнице у православном гробљу, као и код централног спомен-обиљежја на Тргу српске војске.

У Мркоњић Граду откривена је једна од највећих гробница у Републици Српској у протеклом рату у којој је пронађено 181 тијело жртава, а у мањим гробницама још 176 тијела цивила.

Током 117 дана хрватске агресије порушено је и запаљено више од 2.000 стамбених објеката, док је 6.000 кућа оштећено и опљачкано. Ратна штета процијењена је на 670 милиона КМ. Иако се зна ко су починиоци, за злочине у Мркоњић Граду нико није одговар.